Зашто сам отишао из Србије?

Ако Вам је новац једини "дриве" да напустите Србију - НЕМОЈТЕ, молим Вас, него седите где јесте и смислите начин да:

1. Нађете још један посао у српској "трка; фрка; дођем ти; и мени су дужни" привреди  да се малко опарите
2. Нађете бољи посао да можете да теже збројите новце које имате
3. Смислите како можете да крадете, петљате, мувате, варате и лажете
4. Одете до најближег месног одбора омиљене странке и учланите се и онда је једноставно "небо ваша граница" на потезу Суботица - Димитровград и Зворник - Кладово

Тачке 1. и 2. препоручујем људима са мало очуваног достојанства, тачке 3. и 4. су идеалне за моралне парамецијуме и абортиране духовне наказе.

Ја сам лично растао на јаким брдско-планинским (м)оралним основама и на лекцијама о поштеном раду који доноси резултат, пристојан живот и миран сан. Српско корпоративно/морално/животно блато је почело да ме све више вуче међ` себе и онда сам схватио да могу да се умажен комплет у то блато или да једноставно одем. 

Јеби га синак, да одем. Не да се предам и да дигнем руке, него да се спремим за утакмицу под туђим сунцем где се макар правила знају и поштују. Када ставиш све на вагу, а околности за одлазак (који је постао жеља, а врло брзо и реалност) су ми ишле на руку, имао сам могућност избора. Сасвим довољно. 

На једној страни успомене, детињство, школа, породица, пријатељи, твој народ, твој језик, на другој - само шанса, коју мораш сам да избориш. 

Пошто радим у ИТ индустрији, желим да изнесем пар чињеница да не мисле људи да ми носимо плату кући јапанером (то су она колица која се каче на бицикло) и да смо у Србији плаћенији од нападачког тандема Партизана или популарног свадбарског оркестра из Лапова са све бакшишом. Факти су овакви:

1. Плата програмера у Србији јесте добра ако си добар стручњак, али није почетна плата 1000 ЕУР и кола и телефон и шта ти ја знам шта, ето зато што си ти програмер
2. Оно што дневна штампа пласира да сви програмери у Србији имају посао и да све одмах све нај нај је најобичнија глупост (тачно их пратим, мамицу им, једном у три недеље груну неку вест у новинама, да би и радник на бензинској пумпи на аутопуту Е-75 бацио црево и отишао да аплицира за Јава програмера)
3. Када завршите шатро курс који траје 2-3 месеца нећете добити те услове који пишу по новинама и нисте проклети ИТ стручњак. Без увреде, немој да Вас санкају и навлаче приватне школе, али нисте.
4. Добар стручњак било ког профила, па и ИТ је увек и свугде тражен и плаћен и то је сва мудрост, то ће Вам рећи сваки шеф тј манагер било где у свету. Доброг радника је тешко наћи

Елем, иако сам важио за ИТ стручњака у Србији (ево, усраћу се) са нормалним животним стандардом и свим осталим, нешто ме је гризло и нервирало. А знам и шта: није битно где си тренутно, него где можеш да будеш. Овде у Србији, ама баш нигде. Негде напољу: можеш да будеш тамо где заслужујеш.

Мрзи ме математички да то елеборирам, али верујте да је тако. Нажалост, сматрам да поштен и образован човек (тренутно) у Србији нема шта да тражи.

Амин!

И за крај, речи вољеног премијера којег радо волим да цитирам: "Нама је толико добро, да је то непријатно"