radbac

Како сам већ пар недеља у Стоцкхолму, па се ствари помало слежу (да не кажем слегају), ред је да се мало осврнем на моју путању од аплицирања за посао, па до доласка на радно место. Ово је један мали и индивидуални опит  "хоw то"  од жеље да одеш, па до почетка рада и живота у новој фирми. Увек се више трудим да пишем о мојим личним доживљајима свега, него ли о техничким процесима како сам урадио ово или оно и онда добио ово или оно. То може човек да пронађе на нету (можда баш овде  http://blog.sljaka.com/kako-naci-posao-u-svedskoj ), па извол'те  Гоогле Вам је пријатељ . До сада, разлог мог нетрчања по папире и по амбасадама је невероватно једноставан: сва бирократије у Шведкој (па и она за wорк/ресиденце пермит) је подигнута на интернет, Остале активности које се тичу сучељавања са државним чимбеницима су скоро па пријатне - ако сусрет да државним апаратом уопште може бити такав, и то из више разлога: Bude ovde to malo modernije cви службеници причају е

Dobro došli dragi gosti... Почетком априла сам се преслио у Стоцкхолм тачније у општину Лидингö, па ту креће моја нова авантура. Желим да истакнем  прве  импресије о неким основним стварима, мада не значи да ће све то бити уписано у крвљу и да ће тако и остати - `бем ли га  све је неизвесно, само је промена сигурна. Долетео сам националним (српским) авиопревозником и силних сам мука имао да упакујем 60кг ствари, дословце 2 куфера (испада помало тужно да је тих 60кг све што носим из претходног живота), и да то покушам да угурам у авион. Наравно, свака додатна торба и прекорачење се плаћа, па сам и то регулисао уз скромну новчану надокнаду и након 2х и 15м слетео сам на Арланду (међународни аеродром у Стокхолму).  Just landed Оно што се тиче нашег, јел те, авиопревозника, ми никада неће бити јасно: авион је био тотално празан, прима 164 места, а нас је у авиону било 10, и то тачно 10, јер сам бројао људе. А никада ни случајно не би смањили цену карте, макар да